Докторским студијама била је посвећена једна од четири тематске сесије управо завршеног 26. годишњег скупа Дунавске ректорске конференције у Новом Саду.

Десетак ректора и проректора из Аустрије, Мађарске, Хрватске, Румуније, Бугарске и Србије, те највиших представника наших националних тела за област високог образовања говорили су о заједничким, европским, аспектима развоја највишег академског образовног нивоа, али и реформским искуствима и перспективи докторских студија.
Др Мелита Ковачевић, проректорка за науку и технологију Универзитета у Загребу, која је на скупу говорила о европским и регионалним перспективама докторских студија, за „Дневник“ истиче да ни на европском, а камоли на нивоу појединих земаља, „нема довољно ресурса да све раде сами“.
– За докторске студије Европа инсистира на повезивању универзитета и програма. Наравно, не свако са сваким и у свему, него треба видети где постоје и људски капацитети и специфичност подручја и потребе развитка у том сегменту – каже др Ковачевић. – Изузетно је важно повезивати се и на националном нивоу, рецимо универзитети у Србији, у Хрватској..., али је потребно и регионално. Из онога што знам као проректор свог универзитета и члан Управног одбора за докторско образовање Европске асоцијације универзитета, ми се у докторском образовању превише парцијализујемо и затварамо, а де факто немамо ресурсе, и то ће на крају резултирати лошим докторима наука.
Минуле јесени готово целу Европу захватио је талас студентских демонстрација чији је главни захтев био – бесплатно академско образовање. Протеста је било је и у Хрватској и у Србији, па смо др Ковачевић питали да ли се у Хрватској размишља о укидању школарина.
– Хрватско ресорно министарство интензивно ради на новом закону који треба да укључи и питање стандарда студената. Наш универзитет, наравно, подржава да школовање буде бесплатно, али то држава мора осигурати. Јер, бесплатно није, неко мора покрити трошкове, барем део. Видећемо како ће бити. И у овом контексту морам се вратити на докторске студије. Погрешно је код нас, а чујем и код вас у Србији, што је упис на докторске студије масован и недовољно селективан. Истина је да требамо више докторских студената, али бољу селекцију, а, с друге стране, никако не можемо тежити томе да нижи нивои студија буду бесплатни, а тамо где нам је потребна највећа изврсност, значи да добијемо најбоље, идемо на плаћање докторантских школарина! Стално позивамо да се ствари морају координирати јер образовање будућих доктора наука, које је изузетно скупо, неко мора да плати. Не може се то финансијски покрити само на један начин, већ ваља комбиновати различите могућности – каже др Ковачевић.

В. Чекић

Др једино у државном аранжаману
Јавност Србије је била шокирана тиме што је на два приватна универзитета за последње три године одбрањено између 150 и 200 доктората. На погубно „фабриковање преконоћних доктората полуписмених доктора наука“ указао је и проф. др Мирко Васиљевић, декан београдског Правног факултета.
– У Хрватској је другачија ситуација и мало бољи надзор, јер имамо само државне универзитете и један мали приватни који је тек почео да ради само с првом годином студија. Докторат се може стећи само образовањем на државним универзитетима и једино они могу давати те дипломе – објашњава др Ковачевић, и додаје да у Хрватској нема ни нарочитог притиска заинтересованих да отворе приватни факултет или универзитет.