Политички аналитичар Дејан Вук Станковић слаже се с последњим оценама из Брисела да у Србији данас постоји шири политички консензус о европским интеграцијама,

као и да то може допринети убрзању тог процеса јер приказује посвећеност друштва овом стратешком циљу. Подсетимо, у интерном документу ЕУ, чије делове је “Дневник” ових дана објавио, између осталог се оцењује да је Србија, захваљујући трансформацији Томислава Николића, постала држава с већинским проевропским политичким естаблишментом. У овом документу из Брисела наводи се да су евроскептичну оријентацију задржале једино “националистичке партије ДСС и СРС”, али да су “њихове позиције остале у сенци”, те да уз “снажно потврђене проевропске позиције Николићевог СНС-а у Србији први пут имамо јасан консензус свих кључних политичких актера о ЕУ”.
Станковић, међутим, упозорава на то да у Србији постоји само начелна посвећеност том циљу, али да она није до краја разрађена. Он за “Дневник” напомиње да се његова примедба односи и на усвајање закона неопходних ради усклађивања с европским стандардима, али и на “разумевање одређених политичких предуслова који ће, пре или касније, морати да буду испуњени на том врло дугом и врло трновитом путу до пуног чланства у ЕУ”.
– Код нас постоји реторичка посвећеност европском путу, али је веома нејасно да ли постоји усаглашеност и кад је реч о законодавној активности и спровођењу закона, с једне стране, али и о решавању отворених проблема који постоје у друштву, а који се не везују само за Хаг него и за Косово – истакао је Станковић.
Он сматра да је консензус о тим питањима неопходан, али да је Србија још врло далеко од тог унутрашњег договора. Наиме, по његовим речима, стварни консензус, сем декларативног залагања, мора да подразумева и конкретне кораке које треба учинити у том погледу.
– Тај циљ није уопште једноставан. Ту ће бити врло много препрека, посебно оних који су део наслеђа из деведесетих година прошлог века, а ту, пре свега, мислим на Хаг и на Косово. Код Хага је нешто лакше јер су готово све странке спремне да прихвате ту међународну обавезу, али чини ми се да и у власти у опозицији постоји велика разлика у односу на то како косовски проблем види Србија, а како тај проблем види Брисел – указује наш саговорник.
Коментаришући инсистирање напредњака на истицању европског имиџа, а у светлу њихове неспремности да ту позицију потврде и у парламенту, где ипак не подржавају европске законе, Станковић каже да ту постоји раскорак између речи и дела. Због тога, додаје, европска прича СНС-а и не изгледа довољно уверљиво. С друге стране, наш саговорник напомиње да напредњаци ни не желе да их због подршке европским законим грађани поистовете с влашћу.
– Претпостављам да СНС из политичког опортунизма не жели да изгуби статус опозиционе странке и зато им важно да стално доказују да су против, јер тиме одбацују могућност да се незадовољство грађана влашћу, која доноси и непопуларне мере, посебно у време актуелне кризе, усмери и на њих. Зато одбијају да гласају за законе које би, међутим, и сами морали да доносе да су на власти – оценио је Станковић.

Б. Д. С.

Дубок косовски јаз
Станковић оцењује да ће питање Косова бити највеће искушење у процесу европских интеграција Србије, с обзиром на различита гледишта Београда и Брисела у том погледу.
– Код нас постоји консензус власти и опозиције о томе да је Косово део Србије, али је став Европе сасвим другачији. И то ће бити тачка о којој ће се најтеже постићи консензус у процесу евроинтеграција. За сад може опстати прича да су то два одвојена процеса јер смо ми ипак реално веома далеко од пуног чланства у ЕУ. Међутим, најтежи задатак за нас ће бити способност да наше виђење косовског проблема некако ускладимо с европским. И то је, уз примену европских стандарда, други велики тест за консензус о европским интеграцијама. Јер, ми у ЕУ нећемо моћи да уђемо као пуноправни чланови уколико буде постојао велики јаз између нашег и европског гледања на косовско питање – закључује саговорник „Дневника”.