Наредне две седмице Србија ће преговарати с представницима ММФ-а. Јуче је у Београд дошао Алберт Јагер са сарадницима и пред техничким експертима Владе Србије

и Народне банке Србије стоје тешки и прилично неугодни разговори. Њихов позитиван завршетак отворио би врата повлачењу 350 милиона евра, што је трећа транша макроекономског кредита који нам је најзначајнији светски кредитор одобрио у мају 2009. године.
Долазак мисије ММФ-а никада није био угодан јер је значио полагање рачуна о ономе што је договорено и шта је у претходном периоду учињено. Овог пута ће ти разговори бити неугоднији из простог разлога што је одобрени зајам прилично висок (2,9 милијарде евра), што је Србија преузела тешке обавезе да реформише свој јавни сектор и пензиони систем и што су у спровођењу договорене политике уочени пропусти.
Стални представник ММФ-а у Београду Богдан Лисоволик приметио је да је у пројекцији буџета за 2010. за плате администрације намењено 12 милијарди динара (120 милиона евра) више него што је договорено. Уместо 301 милијарде, планирано је 313 милијарди динара, и то је у седишту ММФ оцењено као одступање од политике штедње. Осим тога, ММФ је уочио да касни реализација програма рационализације броја запослених у јавним службама. Влада Србије се обавезала на то да ће угасити 8.000 радних места у јавном сектору, али је приметно да се, сем Министарства економије и регионалног развоја, други ресори устежу да крену у реализацију тог неугодног посла.
Прва седмица фебруара протекла је у правдању Владиних званичника и нескривеним стрепњама представника Фонда. Сам Лисоволик је рекао да се у ММФ-у плаше да би се договорена политика могла само делимично реализовати и да би чак могла остати мртво слово на папиру. С друге стране, саветник председника Републике др Дејан Шошкић је рекао да је Србија свесна обавеза, али и да би Фонд морао да има разумевања за ситуацију у којој смо.
Мада је у средишту спорења проблем повећаних издатака за плате јавних службеника, изгледа ће суштинско питање предстојећих преговора бити пензије. Други саветник председника Србије, професор Економског факултета у Београду др Јуриј Бајец процењује да ће највише времена бити посвећено изналажењу начина да се смањи притисак финансијских потреба Фонда ПИО на буџет. Односно, да се смањи учешће пензионих издвајања у структури државног прорачуна.
Европско становиште је да је пензиони систем у проблемима ако мање од 2,5 запослена издваја доприносе за једног пензионера. У Србији је тај коефицијент 1,17 радника на једног пензионера, а до 2015. се очекује само благо побољшање на ниво 1,28 запослених на једног примаоца пензије. Аутори студије “Модел равнотеже мора да се мења”, Стојан Стаменковић, др Миладин Ковачевић, др Владимир Вучковић и Махмут Бушатлија, дошли су до закључка да би се, без озбиљнијег заокрета у политици прихода, наш пензиони систем убрзо нашао на ивици пуцања.

В. Харак

Спискане паре
Пре три године, кад су Србији обилато пристизали приватизациони приходи, професорка Економског факултета у Београду др Даница Поповић је, критикујући намере да се велики новац усмери кроз Национални инвестициони план, заговарала идеју да се паре искористе за реформу пензионог система. Њени предлози су тада игнорисани. Сада дошао ММФ и званична политика нема превише маневарског простора. Потрошене су и паре с којима се много тога могло учинити, а Фонд не одступа од својих захтева. Изгледа да се топе и лажне наде да је Србија, прилично безболно, прегурала најгору етапу кризе, јер нам ММФ показује да тешки дани тек долазе.