Легализација уз камату од 18 посто
Грађани којима предстоји легализација стамбеног и пословног простора треба да пожуре. Не само да до почетка марта треба сакупити брдо папира већ и новац
за легализацију. У крзиним временима није паметно трошити уштеђевину, па ће и они који имају новца за ову намену, баш као и они којима он недостаје, у банке да се легализују на кредит. Уписивањем кућа, станова и локала у земљишне књиге некретнине не само што стичу већу вредност на тржишту већ власници добијају шансу да их користе за добијање хипотекарних кредита. Газде су ове предности свесне, па журе да искористе прилику да овај посао заврше. О томе да интересовање постоји сведочи и податак да је Прокредит банка први зајам за легализацију одборила у Новом Саду.
У тој банци су свесни да су кућни буџети прилично истањени па су понудили дуже рокове отплате – и до десет година. Клијенти могу бирати зајмове у динарима или индексиране у еврима. Учешће или депозит нису обавезни за све кредите, а за износ до пет хиљада евра с роком отплате до пет година жиранти нису неопходни. Ефективна каматна стопа креће се од 17,48 посто на годишњем нивоу, а реч је о кредиту индексираном у еврима. Сви који се спремају да затраже овај зајам, уз уобичајену кредитну документацију треба да доставе и решење локалне самоуправе с износом који треба уплатити на име легализације. Они који још оклевају могу у пословницама ове банке потражити брошуру “Водич за легализацију”.
Рајфајзен банка такође има у понуди ове зајмове. Како кажу, они су ове зајмове увели да би подржали напоре државе која жели да уведе ред у област урбанизма и грађевине а грађанима истовремено олакша процес легализације бесправно подигнутих објеката. Рок отплате ових зајмова је максимално пет година а кредит се може добити на суму до пола милиона динара. Уколико клијент има сву потребну документацију и испуњава услове, зајам се одобрава у року од 24 часа од предаје папира. За зајам жиранти, учешће или депопзит нису потребни.
Комерцијална банка такође клијентима нуди овај кредит. Максимални износ је 1,2 милион динара а рок отплате десет година. За клијенте банке камата је 17,95 посто, а за друге 21,9. Клијенти имају могућност да зајам отплате превемено ако им то одговара. Рецимо, за зајам од 198.000 динара на рок отплате од пет година а уз камату 17,95 посто, месечна рата је 4.981 динар, а и овде су кредити индекисрани и прате курсну листу, односно рата је 51 евро.
Д. Вујошевић


Comments :
Zapravo, jedan bez drzavnog stana
Постављено од Анонимни, Уто, 02/09/2010 - 18:24.Da budem i precizan. Korisnik narodne kuhinje
Jedan bez stana
Постављено од Анонимни, Уто, 02/09/2010 - 18:21.Dobro je da drzava izlazi u susret sirotinji koja je, ne mogavsi drugacije, svoje stambeno resenje nasla i u nelegalnoj izgradnji svog stambenog objekta.Sada, u jeku krize, kao olaksanje za legalizaciju takvima, gle cuda, javljaju se banke sa zelenaskim kamatama da pripomognu drzavin proces legalizacije. S jedne, drzava je smanjila naknade, a na drugoj strani za naknadu, u nedostatku sredstava, treba uzeti i kredit sa bezobrazno visokim kamatama. Gospodo pisite propalo! Nema od legalizacije ni L, a za par narednih godina spremajte novi, jos povoljniji, zakon. Korisnik narodne kuhinje.
legalizacija
Постављено од Анонимни, Чет, 02/11/2010 - 20:40.Ponovo pomažu banke, pa niko nikada, i u sretnim vremenima nije mogao lako preživeti sa tzv. lakim bankarskim novcima a kamoli sada banke sve strane i još nas Srbe oni tzv. došli da pomažu a naši ekonomisti i političari ni p od pojma o ekonomiji nemaju a rezultat je da privreda ne postoji ili se ja zavaravam.A tzv. legalizacija pa ko ima sad para za to a možda mi ni nismo u krizi. Šta je za nas, Amerika, KIna, Rusija, samo da se mi zainatimo. I opet Jovo nanovo, iz propasti u propast