(Од нашег специјалног извештача)

АНТАЛИЈА: Заокрет у клупској политици у ФК Војводина потврдили су довођењем на припреме у Турску плејаду младих и талентованих играча.

Један од њих је и нападач Ђорђе Шушњар (1992. годиште), који је, иако нема још професионални уговор, као стипендиста осетио чар играња меча за бодове у Јелен суперлиги.
- Било је то у претпоследњем колу јесењег дела када је Војводина као домаћин изгубила од Јавора 0:1. Ништа нам у тој утакмици није успевало, а мене је тренер Бабић увео 15-ак минута пре краја. Осећао сам да ћу постићи гол, али сам изневерио сопствена очекивања. Једном сам добро шутнуо, али је лопта фијукнула преко пречке – присећа се меча с Ивањичанима Шушњар.
И овде у Турској, у првом дуелу с Кошицама (1:1), није му се дало да постигне гол.
- Тек што сам заменио Мудринског, изборио сам се за лопту између супарничког штопера и голмана и из окрета распалио, али поново нисам имао среће. Није ме то поколебало, као ни чињеница да сам, као и остали саиграчи, слабију партију пружио у другој провери са Сигмом (1:1). Мудрински и ја били смо одсечени од везног реда. Трчао сам нон-стоп, али у празно, па нам је и учинак био такав. Но, биће боље, јер тек сад видим разлику у раду с првим тимом и у млађим категоријама – вели Шушњар.
Због операције предњих укрштених лигамената колена паузирао је полусезону, али се потом успешно вратио на терен.
- У квалитетној лиги Србије постигао сам пет голова, на списку сам омладинских репрезентативаца, прикључен сам првом тиму Војводине и све тече заиста лепо по мене. По завршетку првенства провео сам и седам дана у Холандији, на позив АЗ Алкмара. Тренирао сам с њиховом Б екипом, дочекан сам изузетно, а на крају су ми рекли да ће и даље пратити мој рад и игре, па није искључено да једног дана дође и до озбиљније сарадње – вели млади нападач.
Шушњара је у фудбалски свет увео Петар Столић у Школи фудбала Словен из Руме.
- Потом ме је на једном турниру запазио Светозар Чича, па сам прешао у новосадски Ајакс где сам био две и по године, путујући три пута недељно на тренинге из Руме. Када сам превазишао моју генерацију, Чича је најталентованије играче предложио познатијим клубовима. Ја сам се обрео у Војводини, а Иван Рогач у Црвеној звезди. Био је то прави потез, јер сам у редовима суперлигаша наишао на јачу конкуренцију и још квалитетнији свакодневни рад. Тренирали су ме Зоран Грујић, Зоран Шараба, Божа Пантелић и Јово Шарчевић који ми је и сада тренер у генерацији 91 – истиче Шушњар и нада се да ће током пролећа забележити још који наступ у дресу првог тима, а да ће једног дана предводити навалу Војводине.

С. Савић

НЕВРЕМЕ ПОРЕМЕТИЛО ПЛАНОВЕ: Невреме које је захватило Турску није мимоишло ни Анталију где се Новосађани с десетинама других екипа из разних крајева света припремају за пролећни део сезоне. Војводина је јуче требало да одигра утакмицу с украјинским Иљичивецом, али већ од раног јутра било је јасно да су шансе за такав план готово никакве. Играчи нису истрчали ни на преподневни тренинг, већ су га одрадили у хотелу „Титаник“. Једна група је под надзором кондиционог тренера Александра Јанковића радила вежбе и кратка истрчавања у ходнику на четвртом спрату на ком су играчи Војводине смештени, док је друга у пратњи шефа струке Бранка Бабића и његових помоћника Загорчића и Дунђерског вежбала технику у сали за сквош. Бура је била толико јака да је кишне капи практично носила паралелно са земљом. На многим улазима под ударима ветра вода је продрла у хотелске одаје, а према речима нашег домаћина Харуна Мурића, због невремена ни поједине школе нису радиле. Како се мења време, тако се крећу и размишљања непосредних учесника. И док се само дан раније размишљало о продужетку боравка у Турској због снега у Новом Саду, јуче су могли да се чују и предлози о ранијем повратку кући јер по бури овде заиста ништа не може да се ради на отвореним теренима. Играчима је ипак најтеже пало одгађање утакмице с Украјинцима, а у питање је доведен и данашњи одлазак у шопинг у Анталију када је играчима, према ранијем плану, следио слободан термин у поподневним часовима.

С. С.

ЛАПТОП НАЈДРАЖИ РЕКВИЗИТ: Ни лопта, ни копачке, ни књига, него лаптоп. На сваком кораку по хотелу „Титаник“ могу се видети играчи из разних клубова како и најмањи слободан трен користе да се дохвате лаптопа, конектују се на интернет и крену у бескрајни свет четовања. Ипак, у складу с временским приликама, није увек лако конектовани се на интернет, па онда сви крећу у потрагу за најбољим позицијама по холовима и ходницима хотела. Тако смо и затекли Србобранца Александра Катаиа који је, уз много труда и упорности, успео да успостави везу с другарима у Новом Саду и Србобрану. Они који га боље познају из редова Војводине одмах су његов труд прокоментарисали у стилу: „Још да је тако упоран на терену, где би му био крај“, алудирајући на његов екстра- таленат, али и на младалачку тезу „баш ме брига, лако ћемо“, која је многим његовим претходницима у том узрасту спутала каријеру, па су уместо фудбалских звезда остајали на нивоу добрих нижеразредних играча иза којих се само чула уобичајена прича како су могли и морали више.

С. С.